Sve što treba da znate o letenju i avionima
Na putu

Sve što treba da znate o letenju i avionima

Ko putuje avionom, taj mnogo vremena provodi po aerodromima. Ne? Mi da. Eto savršene prilike da se zabode u ćošak, uhvati internet i postavi hiljadu i jedno pitanje u vezi tih alu-skalamerija od 4 miliona delova koje bez problema lete.

Teslin aerodrom je idealan za tako neku akciju i to ne zbog brzog interneta, već zato što je jako mali, pa bez problema možete da izađete, prošetate do Muzeja vazduhoplovstva i sednete na krilo Daglasa C47. Ovi odltajmeri mogu mnogo toga da vam kažu o avionima i letenju.

avion
Super Galeb. Dika i ponos srpske namenske industrije. Školski avion.

Na kraju krajeva, kao što ne možete da vozite kola a da ne znate kako se menja ulje, tako ne možete ni da se vozite avionom, a da ne znate, na primer, koja ptica se najčešće zakucava u turbinu avio motora. Guska! U pitanju je jato gusaka…

01. Ukoliko doživite nezgodu u avionu 95,7% su šanse da ćete ipak preživeti. Nije to malo na ovu bedu.

02. Šanse da doživite nesreću u kolima su 1:5.000. U avionu 1:11.000.000. Sasvim je realna dilema da li ćete pre dobiti Loto ili avionsku nesreću.

03. Maske koje ispadaju sa plafona imaju vrlo malu količinu kiseonika. Njihova svrha se gubi već posle 15tak minuta. Testovi pokazuju da to ipak i nije malo, jer ćete već nakon 7 minuta znati da li ta maska ima smisla ili…

04. Ukoliko ste do sada 10 puta bili na internacionalnim letovima, statistika kaže da je tokom leta čak 4 puta spavao pilot ili kopilot. Na jednom od 10 letova su, zamislite, obojica spavali!

05. Prva aviokompanija na svetu je KLM, osnovana 1919. godine, a prvu biznis klasu uveo je Qantas.

06. WC u avionu nikad nije zaključan. Postoji manje poznat jezičak koji može da otvori vrata, iako ste se vi uredno zaključali.

07. Ukoliko letite preko 3h nepca počinju da otupljuju. Čulo ukusa može da oslabi čak za trećinu. Zato je hrana u avionima često okarakterisana kao bljutava.

08. U svakom trenutku iznad planete je od 50.000 do 80.000 aviona. Dakle, ima više ljudi u vazduhu nego u Srbiji.

09. Na većini međunarodnih letova imate pravo da pijete i jedete koliko god hoćete. Ostalo je samo da se sa posadom izborite za to pravo.

10. Na gotovo svim međunarodnim letovima dobijate male nesesere sa svim potrepštinama za ličnu higijenu. Ova informacija vam može olakšati pakovanje.

11. Ćebići u avionima se ne peru posle svakog korišćenja! Šalju se na brzo peglanje i prepakivanje. Oni koji su očigledno prljavi se odstranjuju. Isto važi i za slušalice. Čiste se, nije da dobijate nove. 

12. Najprljavije mesto u avionu je poslužavnik ispred vas. I naravno patos. Poslužavnik se uopšte ne čisti posle svakog leta. Za usisavanje i dubinsko pranje poda ne treba ni da se troše reči.

13. U avionu postoji Chief Purser. Osoba koja koordinira rad letačkog osoblja.

14. Za 99% leta avionu uošte ne trebaju ljudi. Sad vam je lakše kada pomislite da pilot i kopilot spavaju.

15. 85% nesreća u avonskom saobraćaju nastale su ili u prvih 3 minuta, pri poletanju, ili u poslednjih 8 minuta, pri sletanju.

avion
Ce.210 Caravelle koja je uspešno sletela pre više od 50 godina. Ovaj avion je korišćen za kratke letove u okruženju. Poznat je kao vrlo pouzdana letelica.

16. Iako je Konkord prvobitno napravio revoluciju, a zatim propao zbog neekonomičnosti, novi supersonični avion je na pomolu. Američka kompanija se zove BOOM.

17. Po procedurama nije dozvoljeno da pilot i kopilot jedu isti obrok. Na taj način se smanjuje rizik od trovanja hranom.

18Samo 6% čovečanstva je kročilo u avion.

19. U prosečnom avionu tipa Boeing 747 ili Airbus 320 nalazi se 250-300 kilometara kablova.

avion
Iljušin I14 iz 1950ih bio je omiljeni avion Vijetnamske, Sirijske i Egipatske vazdušne odbrane. Ima i on nekoliko kilometara kablova ispred MVS.

20. Avioni prosečno lete brzinom od 800km/h iliti 0.8 maha.

21. Brzina poletanja aviona je 240-280 km/h i naziva se V2 (minimalna bezbedna brzina za poletanje).

22. Velika krila aviona ne služe ničemu ukoliko niste prvo koristili zakrilca na repnim horizontalnim stabilizatorima. Tek kada njima uspete da izdignete nos i time svo strujenje vazduha usmerite na donji deo aviona, velika krila počinju da stvaraju dovoljan potisak kako bi digla avion u vazduh.

avion
Repna zakrilca na Junkersu JU52. Ovaj rebrasti avion je 1932. predstavljao osnovno prevozno sredstvo Adolfa Hitlera tokom njegove izborne kampanje.

23. Na svakih 1.000 sati leta može se očekivati da će grom barem jednom udariti u avion. Srećom, avioni su građeni tako da im grom ne može ništa.

24. Ne postoji najbezbednije sedište u avionu. FAA, federalna američka avijacija kaže da su razlike minimalne kada je u pitanju stopa smrtnosti prilikom pada. U prednjem delu je 38%, u sredini 39%, a u zadnjem 32%.

25. Avioni poput 777 ili A380 imaju prostorije za spavanje osoblja koje više liče na kutije. Ove prostorije su posebno važne kada na letu postoje dve posade.

26. Tokom sletanja ljudi često aplaudiraju pilotu, iako bi, realno gledano, priznanje trebalo odati gumama. Gume na avionu mogu da izdrže težinu od neverovatnih 38 tona. A380 ih ima 22 na pritisku od 14 bara. Jedan set guma može da izdrži oko 300 sletanja.

avion
Točkovi na Iljušinu I14. Inače na svakom novijem avionu možete izračunati njegovu približnu težinu prostim množenjem broja točkova sa 38. A380 sa svoji 22 točka u stanju je da nosi do 800 tona. A380 u svom najtežem, kargo obliku teži oko 750 tona.

27. Pri nezgodi prva stvar koja se automatski isključuje u avionu je struja. Razlog je opasnost od požara. Zato se uvek pri sletanju i poletanju noću gase svetla jer oči putnika treba da se naviknu na mrak ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti.

28. Noviji avioni su konstruisani tako da duži vremenski period mogu da lete samo sa jednim motorom. FAA je brojem 330 sertifikovao Boeing-ov 787 Dreamliner. 330 se odnosi na ukupan broj minuta koje 787 može da provede u vazduhu samo sa jednim funkcinalnim motorom.

avion
Daglas C47. Čak i propelerac može da leti bez jednog motora. Sporedni efekat je da će elisa i dalje da se okreće zbog vetra. Baš kao vetrenjača.

29. Avion je u stanju da leti bez motora. To se zove glide ratio. 747 na svakih izgubljenih 300 metara visine u stanju je da „lebdeći“ pređe oko 3 kilometra.

30. U WC-u i dalje postoje pepeljare. Pušenje je strogo zabranjeno…ali…

31. Proces kondenzacije je razlog zašto na nebu viđamo bele linije iza aviona. Te linije su ništa više do reakcije hladnog vazduha u gornjoj atmosferi na vrelu paru koju emituje motor u procesu sagorevanja goriva.

32. Svaki prozor u avionu ima malu rupicu pri dnu. To je sigurnosni trik za uspostavljanje ravnoteže pritiska između panela prozora.

avion
Ovi prozori nemaju te rupice jer visina letenja Iljušina I14 nije tolika da je potrebna posebna kontrola pritiska, niti su njegovi prozori sastavljeni od 3 panela.

33. Ne može životinja u svaki avion. Ukoliko ide u prtljažni prostor, samo avioni 747 ili A320 pa naviše imaju adekvatne uslove za transport.

34. Svi letovi obavezuju posadu da komunicira isključivo na engleskom jeziku. U domaćem saobraćaju to se uopšte ne poštuje, kaže naš pilot sagovornik.

35. Crna kutija je zapravo narandžasta i uništiva. Međutim, njena otpornost je daleko veća od sila koje je mogu zadesiti prilikom pada aviona.

36. Najskuplji avion u ovom momentu je jedna od verzija A380-800 i košta 450 miliona dolara.

37. Farba na avionu poput 747 ili A320 teška je 180-200 kilograma.

38. Najnoviji avioni imaju oko 3 miliona redova programskog koda.

39. Šajba iliti prednje staklo na 747 ili A320 sa sve ramom košta koliko i 2 Fijata 500.

avion
Ce.210 Caravelle nema previše vrednu šajbu, al’ definitivno nije jeftina.

40. Konkordom je letelo više astronauta nego pilota.

41. Živa je striktno zabranjena. Ona opasno oštećuje aluminijum, a ovaj materijal je visoko zastupljen u avionima.

42. WC šolja u avionima nema vodu, radi po principu vakuuma. Dakle, velika nužda je doslovno usisana brzinom od 200km/č.

43. Zbog današnje tehnologije kompanije su uštedele mnogo novca. Na primer, samo zamena avionskih uputstava (tj. knjiga i mapa) iPad-ima kompanijama uštedi preko milion dolara godišnje.

44. Zemlja sa najviše avionskih nesreća je Amerika. Druga je Rusija, a treća Brazil.

45. Većina pilota nije plaćena mesečno, niti fiksno, već po broju sati koje su proveli u avionu.

46. Lufthanza godišnje preveze najviše životinja.

47. Stručnjaci i hirurzi kažu da bi za ljude bilo mnogo bezbednije da sede obrnuto smeru kretanja, kao i da imaju pojas preko grudi, baš kao u kolima. Komfor je očigledno bitniji od bezbednosti, jer te ideje nisu zaživele.

48. Ne postoji mogućnost da se turbulencija predvidi van oblaka. Radar ne detektuje promene pritiska i gustine vazduha u prostoru.

49. Gotovo sve povrede koje nastanu unutar aviona vezane su za turbulenciju.

50. Naučnici tvrde da klimatske promene povećavaju turbulencije za 50%.

51. Rezultati testova govore da ukoliko avion gori imate 90 sekundi da izađete pre nego što ceo trup postane furuna. Takođe govore da u tom vremenu mogu da se evakuišu samo oni koji sede u prvih 5-6 redova od vrata.

52. Pilot bez problema može sve da nas baci u nesvest usled dekompresije. Potrebno je samo da izvrši naglu promenu visine a time i pritiska u kabini.

53. Od svih kretanja, samo je vožnja liftom bezbednija od vožnje avionom. Statistički.

54. 747 ili A320 mogu sa sobom da nose do 160.000 litara goriva. Međutim, zbog ekonomičnosti avioni gotovo nikad nisu puni. Dopune goriva se vrše po sletanju tokom klasičnog ili tehničkog presedanja.

55. Rezervoari aviona se nalaze u krilima i centralnom delu „stomaka“ trupa. Dovoljno su veliki da kroz njih može da puzi čovek.

avion
Daglas C47. Usisna grana kao deo krila za avionski rezervoar.

56. A380 je jedini avion koji je širi (80m) nego što je duži (72.7m).

57. Buka koja se čuje nakon poletanja je ništa drugo do povlačenje točkova u trup aviona i zatvaranje vrata. Nakon toga putnici mogu čuti šum koji je vezan za povlačenje predkrilca i zakrilca na glavnim krilima aviona. Nakon tog povlačenja, avion je aerodinamički „čist“.

58. Svako sedište u ekonomskoj klasi košta oko 10.000 dolara. To je ništa u poređenju sa sedištima u prvoj klasi koja koštaju oko 250.000. To svakako nisu obična sedišta, jer moraju da izdrže sile do 16G a sa druge strane moraju da budu što lakša.

59. Strob svetlo na samim krajevima krila kod Airbus-a trepće jednom, a kod Boeing-a dva puta u istom intervalu.

60. Delta airlines ima najveću flotu aviona na svetu dok Emitares ima najveću flotu luksuznih, širokotrupnih A380 i 777 aviona.

avion
Eskadrila Super Galeb školskih aviona i starih predratnih propeleraca.

61. Ukoliko nameravate da se posvađate sa nekim u avionu 74% su šanse da će to biti zbog spuštanja sedišta.

62. Autopilot se prvobitno razvijao zbog kreiranja što jeftinijeg leta tj. uštede goriva.

63. U avionima se koristi gotovo ista tehnologija za prečišćavanje vazduha kao u operacionim salama. Dakle, nemate razloga da brinete zbog činjenice da deo vazduha u kabini dolazi pravo iz avio motora.

64. Gasovi iz avio motora su mnogo opasniji od bilo kojih drugih izduvnih gasova. Smatra se da godišnje zbog njih umre 10.000 ljudi.

65. Avion je u stanju da sam sleti koristeći Autoland. Da bi ovo bilo moguće i aerodrom i avion moraju biti opremljeni sistemom.

66. Avioni lete na visini od 11.000 metara. Manje-više. Razlog je idealna gustina vazduha kako bi se što lakše i efikasnije letelo.

avion
Junkers JU52 ne može da se popne iznad 5000 metara. Sa maksimalnom brzinom od jedva 200km/č baš bi se namučio da stigne od Beograda do Podgorice.

67. 777 ili A380 za sat vremena sagori oko 10.000 litara goriva u cruise modu. Na samom aerodromu tokom pripreme za let i takozvanog taksiranja po pisti avion je u stanju da potroši i 2.000 litara.

68. Jedini razlog zašto se insistira na tome da plastične zavese na prozorima budu podignute prilikom poletanja i sletanja jeste da bi osoblje imalo kompletan uvid šta se napolju dešava u slučaju da nastupi nesreća.

69. Avionska nesreća je u 80% slučajeva ljudska greška, ostatak otpada na mehaniku, vreme i ostale faktore.

70. Ptica koja je najviše puta bila usisana u avio motor i time ga oštetila jeste guska. Tačnije jato gusaka.

71. U USA kapetan pilot ima skoro neograničena ovlašćenja. Može da vas uhapsi, napiše vam kaznu ili bude zvanični potpisnik na testamentu.

72. Do sada je više od milion ljudi ukralo pojas za spasavanje iz aviona, onaj ispod sedišta, uzevši ga kao suvenir.

73. Radni vek aviona meri se ciklusima prešurizacije. 75.000 ciklusa je gornja granica eksploatacije. Vremenski, to je oko 20 godina iliti 51.000 radnih sati.

avion
Ovaj Douglas C47 je proizveden za vreme II svetskog rata. U to vreme i za ovakve avione ciklusi se nisu merili, već je tehnički pregled motora i elektronike određivao koliko će se leteti. Ima smisla, jer ovi avioni inače lete dosta nisko, ne preko 6ooo metara. Često i niže.

74. Ukoliko vam je neko posle dugog leta rekao da ste smršali, nije vas lagao. 3h letenja iz čovekogvog tela može da izbije 1.5 litar vode, pod uslovom da niste ništa pili. Naravno da nećete izgubiti 15 kilograma ukoliko budete leteli 30h.

75. Vrata aviona je nemoguće otvoriti u toku leta. Veća su od „štoka“ u koji treba da se smeste prilikom zatvaranja. Zato je prilikom otvaranja potrebno izdići vrata, blago zarotirati i iskliznuti iz „štoka“. Ovakav dizajn koristi spoljašnji pritisak kako bi bilo nemoguće otvoriti vrata u letu.

76. Avionski motor košta između 12 i 35 miliona dolara. Možda i nije mnogo kada se zna da je njegova prosečna snaga jednaka zbiru 28 motora u bolidima Formule 1. Trenutno najjači avionski motor ima neverovatnih 185.000 konja.

avion
Motor propelerac na Iljušinu I-14

77. Ukoliko bi svaki putnik u avion poneo mali ručni prtljag i torbu, kao što mu je i dozvoljeno, četvrtina ne bi imala gde da se odloži.

78. Razlog zbog kojeg prozori ne prate sedišta u avionu jeste taj što svaka aviokompanija sama bira koliko će redova sedišta imati, a samim tim i prostora za noge.

79. Tobogani u slučaju nesreće su naduvani kako bi pri padu u vodu ujedno poslužili i kao plovila.

80. Na 5 godina svaki avion odlazi na tehnički pregled gde se potpuno rastavlja, svaki deo se pregleda i, ukoliko je potrebno, menja. Ovaj pregled se naziva D check, u proseku košta oko 7 miliona dolara i zahteva oko 100.000 sati rada. Pored njega postoji A check, B check i C check koji se rade u kraćim intervalima i zahtevaju mnogo manje vremena i novca.

81. Najduži direktni let je između Dohe i Oklanda. 14.544 kilometara iz jednog cuga. Let od 17 sati i 30 minuta.

82. Letačko osoblje pored širokog osmeha može da vam pruži prvu pomoć, a verovatno i batine jer svi prolaze određenu vrstu borbenog treninga.

83. Iako kažu da su pet friendly, ne vode sve avio kompanije računa o vašem ljubimcu od prvog do poslednjeg trenutka. Najstresniji momenat je utovar i istovar zbog nesnosne buke, čekanja na samoj pisti i bacakanja. Potpuno pet friendly avio kompanije imaju posebne procedure za utovar i istovar životinja.

84. Čaj i kafa se prave sa vodom iz aviona. Nije flaširana voda. Mnoge kontrole su pokazale da ta voda i nije baš za piće.

85. Od cene karte koju ste platili svega 0,8 – 1,5% odlazi na čist profit avio komapnije. Najveći udeo, oko 28%, odlazi na gorivo.

86. Ukoliko su zakrilca nakon sletanja skroz izdignuta, to znači da pilot šalje signal kontrolnom tornju da se u avionu dešava nešto neplanirano. Ako ste u avionu, onda vi to već znate.

avion
Gde su ti zakrilca Iljušine!?

87. Svaki 7 let na svetu u prtljažnom prostoru nosi kovčeg sa preminulom osobom. Najčešće se transportuju Kinezi i Japanci u svoju domovinu.

88Pri poletanju i sletanju zahteva se odlaganje svih elektronskih uređaja iz bezbednosnih razloga. Niko ne želi da prilikom nesreće na sve strane lete mali projektili u vidu telefona i tableta. Pored toga, više pilota se žalilo da korišćenje elektronskih uređaja (posebno iPad-a) direktno utiče na veze i da u nekom trenutku nisu mogli da čuju šta im poručuju iz kontrolnog tornja.

89. Interent i online prijave na let su prvi put uvedene 1999. od strane Alaska Airlines-a.

90. Avio kompanije se rangiraju u sistemu od 7 zvezdica. Čak 80% njih je ocenjeno sa 6 ili 7 zvezdica.

91. Najnebezbednije avio kompanije na svetu su Air Bagan, Lao Airlines, FastJet Tanzania, Iraqi Airways, Yeti Airlines, Nauru Airlines, Moldavian Airlines i još 35 takvih. Ove kompanije su dobile ocenu 2 od 7 za bezbednost.

92. Najbezbednija avio kompanija na svetu je Qantas

93. Low cost kompanije koje naknadno naplaćuju rezervaciju sedišta optužene su da namerno, ukoliko niste kupili rezervaciju, odvajaju parove kako bi sedeli što dalje jedno od drugog. U ovoj optužbi prst se najviše upire na Ryanair.

94. Svega 25% putnika prve klase su stvarno platili tu kartu. Ostatak su zaposleni, prebačeni iz ekonomske klase i putnici iz frequent flyer programa.

95. Vazduh u kabini ima svega 12% vlažnosti što ga čini suvljim od vazduha u većini pustinja.

96. Putnici sa prtljagom čine svega 10% ukupne težine aviona. Najviše otpada na gorivo.

97. 2013. je najbezbednija godina u istoriji letenja. Te godine izgubljen je jedan život na svakih 11.501.886 preveženih putnika. Ukupno 249.

98. 4 od 5 osoba pati od neke vrste straha od letenja.

99. Ukoliko niste, učlanite se u „High Mile Club“ jer seksolozi tvrde da je orgazam zbog blagih vibracija, minimalnih promena u pritisku i vazduhu intenzivniji nego inače. Oni takođe tvrde da je 17% putnika tokom leta imalo seksualni odnos u nekom obliku. Hm…

Stigao nam je avion! Ima tu dosta bitnih i nebitnih informacija o ovom krajnje čudnovatom vidu prevoza. Svakako pomaže da putnici razumeju zašto im posada govori da nešto urade i pritom insistiraju na tome.

Što se tiče samog letenja, mi se slažemo sa Luisom C.K. „Everybody should scream happy when taking a part in this miracle. We are siting in the chair! In the fucking sky! …Just one movie and one dump away from another part of the planet…“ 

 

Odakle nam sve ovo: T+L, FlightCenter, PM, FAA, Airliners, BusinessInsider, FactRetriever, FlightDeckFriend, HuffPost, BAAtraining, BlogKLM, RDIATA, LufthansaTechnik, AirlineRankings i od par pilota i stjuardesa.

01 Comment