Putovanje u Kinu: Viza, hrana, lokacije i kultura
Kina Sve o zemljama

Putovanje u Kinu: Viza, hrana, lokacije i kultura

Ažurirano 02.2018.

Kina je azijska zemlja koja ima 1.4 milijarde stanovnika. Stanovništvo je većinski nereligiozno ili se izjašnjavaju kao ateisti. Od religija je najzastupljeniji taoizam, oko 20%, a zatim slede konfučijanizam i budizam. Među religioznim manjinama najzastupljeniji su hrišćani (oko 5%) i muslimani (oko 1,5%). Od manjinskih naroda najviše se ističu Tibetanci, koji praktikuju tibetanski taoizam, Žuangi (tajski narod), Mandžurci i kineski muslimani Hui. U pitanju je srednje sigurna zemlja koja se po indeksu bezbednosti nalazi na 45. mestu u svetu. (Srbija je na 44.)

 

 

Vizni režim

 Viza za Kinu nije potrebna građanima Srbije koji borave kraće od 30 dana u ovoj zemlji.  Ukoliko putujete u Hong Kong viza nije potrebna za boravak do 14 dana, a za Makao viza nije potrebna za boravak do 90 dana. Za sve detaljne informacije i eventualne promene možete se obratiti ambasadi Kine u Beogradu.

 

Putno osiguranje

Nije obavezno, ali se preporučuje. Kina je dobro organizovana zemlja u kojoj pronalaženje adekvatne medicinske pomoći ne predstavlja problem. Cene pregleda kreću od 400 juana i usluge uopšte nisu jeftine.

Vakcinacija nije potrebna ukoliko dolazite iz Srbije.

 

 

Transport u Kini

Kina ima 188 aerodroma od kojih se najveći nalaze u  Pekingu, Šangaju, Ksijanu, Hong Kongu, Gvangžou, Ksianmenu itd. Sa područja Balkana linije koje vode ka Kini uglavnom idu preko Moskve (Aeroflot), Istanbula (Turkish airlines) i Bliskog istoka (Dubaji, Doha, Abu Dabi).  Unutar same zemlje najveće aviokompanije su Air China, China Eastern, China Southern, Hainan, Shenzhen, Xiamen, Sichuan i Shandong.  Ukoliko putujete u Hong Kong obratite pažnju na HongKong express koji ima jeftine karte za desetak destinacija jugoistočne Azije. Po razvijenosti avio saobraćaja Kina je na 51. mestu u svetu, sa napomenom da je istok mnogo razvijeniji od zapada. (Srbija je na 99.)

Železnički saobraćaj je razvijen. Cene su dosta pristupačne bez obzira na to da li se krećete brzim ili standardnim linijama. Na istoku, linije između Pekinga, Šangaja i Hong Konga su na najvišem svetskom nivou. Linije prema Tibetu i ostalim mestima na zapadu su sporije i putovanje traje više dana, pa se stoga preporučuje zakup spavaćih kola. Kartu za voz možete kupiti i online, ali preko posrednika, jer vam je za direktnu kupovinu potrebna kineska platna kartica. Neki od sajtova koji prodaju karte su China tickets online, China DYI travel, China HighlightsPo razvijenosti železničkog saobraćaja Kina je na 15. mestu u svetu. (Srbija je na 91.)

 

Rent a car

Sve veće rent a car kompanije posluju u Kini. Jedini način da sednete za volan jeste da dođete do privremene vozačke dozvole koja se može dobiti na pekinškom aerodromu. U proceduri je obavezno da dostavite: pasoš i kopiju pasoša, vozačku dozvolu (do nedavno se tražila i međunarodna vozačka dozvola, zato proverite sa vašom rent a car kompanijom šta je trenutno aktuelno pre nego što dođete na aerodrom), 3 slike u boji i rezultati kratkog pregleda koji se može obaviti na samom aerodromu. Po dostavljanju dokumenata policijska uprava će vam izdati privremenu vozačku dozvolu koju prihvataju rent a car kompanije.

Saobraćajni znaci su drugačiji od evropskih. Takođe, svi znaci su osim na kineskom ispisani i na engleskom. U Kini se vozi desnom stranom, a u Hong Kongu levom. Po kvalitetu puteva Kina je na 42. mestu u svetu. (Srbija je na 114.)

 

 

Kako sa novcem

U Kini je zvanična valuta juan. Druge valute se ne primaju. Plaćanje internacionalnim karticama je moguće, naročito Visa, Mastercard i American Express karticama. S druge strane, u ruralnim krajevima ipak treba nositi gotovinu.

 

Cene (u evrima)

Kina je zemlja kontrasta. Prosečan Kinez zarađuje oko 700 evra, s tim da je razlika između gradova i ruralnih predela ogromna. Primera radi, prosečna zarada u Šangaju je 1100 evra, a u Urumkiju jedva 400. Mesečno Kinezi u većim gradovima troše na:

  • kiriju jednosobnog stana 220 – 830
  • osnovne komunalije 24 – 77
  • internet 6 – 19
  • mesečni gradski prevoz 9 – 26

Po kafićima i restoranima možete očekivati:

  • kafu za 2 – 4.5
  • pivo za 0.5 – 3.4
  • gazirane sokove za 0.3 – 0.7

U prodavnicama možete očekivati:

  • mleko za 1.1 – 2.3
  • jaja (12 komada) za 0.7 – 2.1
  • hleb za 0.7 – 1.9
  • vodu za 0.3 – 0.7
  • cigarete za 1.5 – 3.0

 

 

Običaji, navike i kultura Kineza

Kina se otvara prema svetu, ali je i dalje zatvorena zemlja u kojoj se posebna pažnja poklanja tradiciji i porodičnim vrednostima. O kineskoj kulturi i ljudima treba znati sledeće:

  • Podrigivanje je učestala pojava u seoskim restoranima. Nekada se podrigivanje smatralo pohvalom za kuvara jer toliko brzo jedete, da ne stižete da dišete.
  • Kada vas ne razumeju Kinezi se smeju i potvrđuju šta god da je u pitanju.
  • Često kao negaciju Kinezi koriste mahanje rukom tik pred vašim očima.
  • Kinezi nemaju preterani osećaj za lični prostor. U domaćim restoranima ćete primetiti da nemaju problem da vam priđu možda i preblizu.
  • Nivo javne kulture nije na pretarano visokom nivou. Ljudi u restoranima vole da se smeju jako glasno i da se ponašaju možda i previše opušteno.
  • Sujeverje igra veliku ulogu u kineskoj kulturi. Zlatna i crvena boja donose sreću, ali pisanje crvenom bojom znači da se obraćate neprijatelju. Plava je boja smrti, a neparni brojevi donose nesreću. Zato ćete primetiti da restorani uglavnom imaju paran broj stolova i stolica.
  • Sloboda govora nije nešto što se podržava u Kini. Vi možete da pričate šta hoćete, ali da javno propagirate ili da organizujte okupljanja, to svakako ne možete.
  • Štapići za jelo i njihov položaj imaju ozbiljna značenja u kineskoj kulturi. Štapićima se ne treba igrati i najpametnije je da ih nakon jela ostavite na stolu. Neki položaji štapića imaju čak i utemeljenje u posmrtnim obredima.
  • U Kini se tradicionalno ljudima obraćaju punim imenom i prezimenom. Neretko se koriste pojmovi stari (Lao) i mlađi (Xiao) kada se obraća nekom članu porodice.
  • Ma šta zapadni svet mislio, Kinezi u velikoj meri podržavaju sistem ograničene slobode koji postoji u ovoj zemlji. Pitanja Tajvana, Hong Konga ili Tibeta nisu laka tema, a  široko je prihvaćen stav da je strožija kontrola medija i socijalnih mreža neophodna jer se radi o društvu za koje se veruje da ne bi nikako moglo da funkcioniše po zapadnjačkom sistemu.

 

Jezik i komunikacija

Zvanični jezik u Kini je mandarinski ili putonghua. To je ujedno i jezik koji se uči u školama. Postoji više dijalekata kineskog jezika koji su u upotrebi širom zemlje. Mandarinski je tonalni jezik što znači da ista reč može imati višestruko značenje koje zavisi od toga kako ste je u kojoj rečenici izgovorili. Na primer, reč ma može da znači i posteljina i konj i majka. Kinezi teško pričaju engleski kao i bilo koji jezik zapadnog sveta. Komunikacija može da bude otežana i u samim gradovima, ne samo u selima.

Neke od mandarinskih izraza koje treba da znate su:

  • Zdravo ja sam… – Nji hao, voa šj… 
  • Da – Možete koristiti Šj. Međutim, mandarinski ne poznaje termin „da“ jer jezik funkcioniše po principu ponavljanja glagola ili imenice iz pitanja. Na primer, Da li si Srbin – Srbin sam. Možete koristiti i Duej, što znači tačno, ili prosto potvrdno klimati glavom.
  • Ne – reč je Bu šj, što predstavlja negaciju glagola ili imenice iz pitanja.
  • Doviđenja. – Tcaj tje.
  • Dobro jutro. – Cao aen.
  • Hvala vam. – Še še.
  • Molim vas. – Čćin.
  • Žao mi je, ne znam da pričam kineski. – Duej bu čći, voa bu hvej džong ven.
  • Kako si? – Nji hao ma?

 

 

Bezbednost

Kina je stabilna zemlja u kojoj ne postoje visoki bezbednosni rizici. Po broju krađa i pljački Kina je na nivou Britanije i Kanade. Glavini bezbednosni rizici su saobraćaj i nizak nivo higijene koji može dovesti do bolesti izazvanih lošom vodom ili hranom.

Brojevi hitnih službi su:

  • Policija 110
  • Prva pomoć 120
  • Vatrogasci 119
  • Saobraćajne nezgode 122

Za Hong Kong i Makao koristi se broj 999.

Srbija ima predstavništvo u Kini. Ambasada se nalazi u Pekingu, a konzularno predstavništvo u Šangaju.

Kada su prirodne nepogode u pitanju, Kina ima povremenih problema sa zemljotresima. U velikim gradovima, poput Pekinga, najčešći problem predstavlja zagađenje vazduha. U tim situacijama se preporučuje nošenje hirurških maski.

 

 

Ostale specifičnosti

Internet je dostupan, ali je pristup raznim sajtovima ograničen. Kinezi vam mogu pomoći da pristupite Guglu umesto njihovom Baiduu, ili čet-aplikacijama umesto njihovom WeChat-u. Prosečna brzina je 4Mb/s.

Higijena u Kini nije na zavidnom nivou. Poznata i javna mesta su u potpunosti uređena, ali tradicionalni delovi, poput Hutonga, su kvrtovi gde je mokrenje, pluvanje ili klanje živne sasvim uobičajena stvar.

U Kini veliki broj kupatila nije ništa drugo do prostor koji je samo staklom izdvojen od ostatka sobe.

Čučavac u toaletu je česta pojava. Ponekad i prečesta za ukus Evropljana.

Struja je 220V i potreban vam je adapter. Isto važi i za Hong Kong, dok su u Makau utičnice slične evropskim.

 

 

Gastronomija Kine – šta obavezno probati

Kineska hrana je osvojila svet. Doduše, ono što se po svetu servira baš i nema veze sa autentičnom kineskom klopom.

 

Hrana

Neka kineska jela postala su svetski poznata poput, recimo, pekinške patke ili kako je u Kini zovu – pečene patke. U ovoj zemlji mogu se naći restorani koji imaju tradiciju dugu preko 200 godina, čak i restorani koji su spremali hranu za carsku porodicu ili njihovu administraciju.

  • Pekinška patka – posebno i restoranu Quin Da Ye u Pekingu;
  • Damplings – istorija kuvanja stara preko 1500 godina. Ovo jelo se sastoji od mlevenog mesa, seckanog povrća i naravno testa;
  • Ma po tofu – teletina, luk, pirinač i naravno tofu. Obavezno probajte i Stinky tofu;
  • Slatko kisela svinjetina – klasična kineska klopa koja sigurno nije ni nalik onome što ste probali u svojoj zemlji;
  • Von ton supa – slično kao dumplings, ali u obliku supe;
  • Kraba – koja je posebno i tradicionalno jelo u Hong Kongu, restoran Under the bridge;
  • Centuri jaja – jaja koja se jako dugo čuvaju u glini zajedno sa solju i pepelom.

 

Piće

Naravno da Kinom dominiraju čajevi. Kina je ipak najveći proizvođač i potrošač ovog napitka. No, nije sve u čajevima kada je ova zemlja u pitanju.

  • Bezalkoholno piće: C100 (voda raznih ukusa se elektrolitima), Suanmeitang (kiselo piće od šljive), Yunan kafa, Vahaha (kao milkšejk)
  • Alkohol: Baijiu (nacionalni liker), Juaninag (vino od riže), Osmantus (slično francuskim likerima)
  • Pivo: Tsingtao, Snow, Janjing, Perlriver, Harbin
  • Vino: Changyu Moser (sauvignon), Silver Heights (cabernet sauvignon), Kanaan (sauvignon), Zhing Fei (shiraz), Shandong tila (riesling)

 

Slatkiši

Kineska kultura nije preterano okrenuta slatkom, što svakako ne znači da oni ne jedu slatkiše. Kineska kuhinja se posebno se ističe po sitnim poslasticama na štapićima i želatinastim poslasticama serviranim u činiji.

  • Slatko od kumkvata – posebno popularno za vreme Kineske nove godine;
  • Jutping – pecivo koje se pravi od žumanca pačijih jaja sa filom lotusovog semena ili Azuki pasulja;
  • Fuling jiabing – klasik Pekinških ulica. Ovaj slatkiš bio je jedan od omiljenih u Zabranjenom gradu za vreme dinastije Qing;
  • Grass žele – servira se hladan i ima ukus mentola jer se pravi od biljke Platosma palustre. Obavezno se servira u kockicama i sa prelivom;
  • Tart od jaja – poslastica koju su Portugalci iz Makaa doneli u Kinu;
  • Zemička od Azuki pasulja – uvek i svuda prisutna poslastica.

 

 

Zašto Kina – šta posetiti

Kina je jedna od najposećenijih zemalja sveta. Ova drevna civilizacija predstavlja jednu od najstarijih svetskih kultura. Arhitektosko, umetničko i naučno nasleđe je neverovatno, a jedna manje poznata strana jesu prirodne lepote koje se polako probijaju u prvi plan. Kina zaista ima sve. Najposećenije destinacije su: Peking, Šangaj, Ksijan, Tibet, Guanžou, Hong Kong, Čengdu, a najpopularnije lokacije/događaji su:

  • Kineska nova godina;
  • Wulingyuan – poznata i kao Avatar planina;
  • Biser Gilina – pejzaži oko reke Li i Jangšua;
  • Kung fu – koji se može istraživati u mnogim hramovima poput Šaolin hramova;
  • Pande u Čengduu – najveći program razmnožavanja ovih nežnih stvorenja;
  • Kineski zid – maestralna tvorevina koja je vekovima branila Kinu od mongloskih varvara;
  • Carski Peking – Zabranjeni grad, Ming grobnice, Hram Raja, Letnja palata…;
  • Harbin festival leda – najveći festival ove vrste na svetu;
  • Lasa i Tibet – kao mesto produhovljenja;
  • Terakota ratnici – pogrebna vojska od 7.000 ratnika koji čuvaju prvog cara Kine;
  • Šoton festival – najpopularniji festival na Tibetu;
  • Bund na Hunagpo reci i Jang Ce kod Šangaja;
  • Tianmen planina i Vrata raja.

 

Unesko lokacije Kine

Kina ima 52 Unesko lokacije. Većina je vezana za carska vremena, a čak 12 su prirodne formacije. Lokacije koje su najčešće posećivane (ako izuzmemo Peking) su:

  • Pinga Jao – drevni grad iz vremena dinastije Han. mapa
  • Kogurjo – grobnice i grad dnevnog kraljevstva. mapa
  • Honghe hani – pirinčane terase koje postoje preko jednog milenijuma. mapa
  • Fujian tuolu – tradicionalne građevine među poljima čaja, duvana i pirinča. mapa
  • Potala – dom Dalaj Lame, tibetanskog budizma i administracije. mapa
  • Lušan – Nacionalni park koji predstavlja središte gotovo svih religija, takozvani spirituani centar kineske civilizacije. mapa
  • Mogao – pećine na samom rubu pustinje gde je nekada prolazio put svile. mapa
  • Kufu kompleks – hram, grob i porodična kuća filozofa Konfučija. mapa

 

Za detaljno planiranje putovanja u Kinu preporučujemo specijalizovane sajtove: China highlights, China discovery, China DYI travel, China like never before, China travel

 

Imaš informacije o Kini? Podeli ih u komentarima. Pomozi budućim putnicima da se lakše snađu.