Putovanje u Tursku: Viza, bezbednost, običaji i kultura
Sve o zemljama

Putovanje u Tursku: Viza, bezbednost, običaji i kultura

Ažurirano 02.2018.

Turska je zemlja Bliskog istoka koja ima 79 miliona stanovnika. Stanovnici su pripadnici islamske veroispovesti, od kojih su 65% suniti. Etnički gledano, Turskom dominiraju Turci koji čine 77% nacije, a tu su još i Kurdi, Jermeni, Grci, Jevreji… U pitanju je srednje sigurna zemlja koja se po indeksu bezbednosti nalazi na 52. mestu u svetu. (Srbija je na 44.)

 

 

Vizni režim

 Viza za Tursku nije potrebna građanima Srbije za boravak kraći od 90 dana u periodu od 6 meseci računajući od dana prvog ulaska.  Za duži boravak u zemlji viza je neophodnai zahtev se može uputiti preko internet portala. Ukoliko želite lično da zatražite informacije obratite se ambasadi Turske u Beogradu.

 

Putno osiguranje

Nije obavezno, ali se preporučuje jer su zdravstvene usluge skupe, naročito u privatnim klinikama i bolnicama.

Vakcinacija nije potrebna ukoliko dolazite iz Srbije.

 

Šta se sme uneti

Moguće je uneti 1 flašu od litar ili 2 flaše od 0.75 alkohola/vina, do 200 cigareta ili 200 grama duvana. Ne postoji ograničenje za količinu novca, ali iznose preko 5.000 evra treba prijaviti. Ukoliko putujete sa ljubimcima potrebno je validno lekarsko uverenje i dokaz o vakcinaciji protiv besnila (EU regulativa).

Za još detalja i eventualne promene pratite sajt turske uprave carine.

 

 

Transport u Turskoj

Turska ima 57 aerodroma. Međunarodni aviosaobraćaj odvija se uglavnom preko Istanbula i Ankare. Avio kompanije koje treba pretražiti za letove unutar zemlje su Turkish airlines, Pegasus, Atlas globe, AnadoluJet, BoraJet, OnurAir, Tailwind airlines. Turska je po infrastrukturi i kvalitetu aviosaobraćaja na 33. mestu u svetu. (Srbija je na 99.)

Železnički saobraćaj je manje razvijen i preporučuje se korišćenje autobusa, s obzirom na to da je taj vid transporta popularniji. Putevi su u odličnom stanju kada je u pitanju priobalski deo i regioni Istanbula i Ankare, i u ne baš najboljem stanju kada su u pitanju istok i jugoistok države. Najveće autobuske kompanije možete naći ovde.

 

Rent a car

Sve veće rent a car kompanije posluju u Turskoj. Međunarodna vozačka dozvola je obavezna, osim ako ne posedujete vozačke dozvole EU ili SAD. Propisi i saobraćajni znaci su u skladu sa evropskim pravilima. Bezbednost na putevima i kultura vožnje se ne razlikuje mnogo od situacije u Srbiji.

U Turskoj se vozi desnom stranom, a posebnu pažnju treba obratiti na bezbednost ukoliko vozite u jugoistočnim krajevima zemlje.

 

 

Kako sa novcem

Nova turska lira je zvanična valuta koja je u opticaju od 2009. godine. Plaćanje stranim valutama nije moguće, ali je gotovo svuda moguće plaćati karticama. Novac možete bez provizije promeniti u bankama i hotelima.

 

Cene (u evrima)

Turska nije skupa zemlja, sa eventualnim izuzetkom Istanbula gde su cene nešto više. Prosečan građanin Turske zarađuje oko 500 evra (u Istanbulu oko 700) a mesečno troši na:

  • kiriju jednosobnog stana 150 – 450
  • osnovne komunalije 40 – 100
  • internet 10 – 20
  • mesečni gradski prevoz 26 – 45

Po kafićima i restoranima možete očekivati:

  • kafu za 1.3 – 2.2
  • pivo za 1.5 – 3.2
  • gazirane sokove za 0.4 – 1.1

U prodavnicama možete očekivati:

  • mleko za 0.4 – 0.8
  • jaja (12 komada) za 1.1 – 2.2
  • hleb za 0.2 – 0.6
  • vodu za 0.2 – 0.4
  • cigarete za 2.0 – 3.0

 

 

Običaji, navike i kultura ljudi

U Turskoj ljudi često prilikom obraćanja muškarcima pored imena dodaju izraz „bej“, a ženama „hanim“. Na primer, Marko bej i Marija hanim. Takođe, rastajanja se često oduže jer Turci imaju tendenciju pričanja i tokom rastanka. Zato se obično može čuti da se neko pozdravlja rečima „Izninizle“, što bukvalno znači „Odoh, uz vašu dozvolu“. Treba još znati:

  • Jedu sporo i sa pauzama. Često između jela vole da zapale cigaretu ili popiju piće.
  • Normalno je jesti samo kašikom i viljuškom.
  • Tradicionalno se smatra da je leva ruka zadužena za čišćenje, stoga se pokloni ili hrana daju desnom rukom.
  • Turski mentalitet često ne dozvoljava deljenje računa. U ovoj zemlji je učestalo međusobno čašćavanje.
  • Domaćinu treba reći “Elinize sağılık” što bukvalno znači „zdrave ti ruke“, iliti na srpskom „ruke ti se pozlatile“.
  • Turci su ponosan narod i lako se uvrede ukoliko imate išta negativno da kažete za Kemala Ataturka ili za njihovu istoriju i kulturu.
  • U Turskoj se dosta čeka i stvari umeju da idu sporo. Budite strpljivi.
  • Poštujte islam. Ova zemlja odaje utisak potpuno sekularne države, međutim, većina Turaka su muslimani duboko religioznih stavova.
  • Gotovo svaki Turčin je „stručnjak“ za politiku i dnevno aktuelne teme. Raspravama nema kraja.

 

Jezik i komunikacija

Sporazumevanje je moguće na engleskom i nemačkom. Problemi u komunikaciji su mogući ukoliko se krećete van urbanih i turističkih delova zemlje.

Neki od turskih izraza koje treba da znate su:

  • Zdravo ja sam… – Meraba benim adim…
  • Da – Evet
  • Ne – Hajir
  • Doviđenja – Hošča kal
  • Dobro jutro – Gunajdn
  • Hvala vam – Tešekur ederem
  • Molim vas  – Lutfen
  • Žao mi je, ne znam da pričam turski – Uzgun, turkše bilmijorum
  • Koliko košta ovo – Bu ne kadar
  • Kako si – Naslsin

 

 

Bezbednost

Turska je stabilna i uređena zemlja koja ima povremene probleme sa terorizmom. Dodatni rizik predstavlja rat u Siriji i veliki broj izbeglica u kampovima koji se nalaze u pograničnom području. U gradovima se savetuje izbegavanje skupova.

Džeparenje i sitan kriminal postoje kao problem i najvidljiviji su na poznatim turističkim mestima kao što je Grand bazar.

Brojevi hitnih službi su:

  • Policija 155
  • Vatrogasci 110
  • Hitna pomoć 112

Srbija ima predstavništva u Turskoj. Ambasada se nalazi u Ankari, konzularno predstavništvo u Istanbulu, a u slučaju preke potrebe možete se javiti i počasnom konzulu Metin Akduraku u Izmiru na broj telefona +0232 441 91 81 ili mejl hksizm@makotrans.com.

Vremenski uslovi ne predstavljaju problem u Turskoj. U prošlosti su zabeleženi manji požari, retko i ekstremne visoke temperature.

 

 

Ostale specifičnosti

Voda sa česme je hlorisana, samim tim i bezbedna za piće. Ipak se preporučuje konzumiranje flaširane vode koje ima svuda i nije skupa.

Internet je besplatno dostupan u restoranima, kafićima i hotelima a prosečne brzine su 6Mb/s.

 

 

Šta obavezno probati

Turska kuhinja se u velikoj meri prepliće sa arapskom i grčkom. Česte su debate o geografskom poreklu pojedinih jela, posebno slatkiša.

 

Hrana

Gastronomija balkanskih zemalja se u potpunosti oslanja na tursku kuhinju. Neka turska jela su osvojla ceo svet.

  • Kebab – pileći i goveđi su najpopularniji, a ima 40tak vrsta kebaba
  • Lahmakun – lepinja sa mlevenim mesom, biljem i začinima
  • Kumpir – krompir punjen sirom, kobsicama, krastavcima i ruskom salatom
  • Kofte – slično našim ćuftama, služi se uz pirinač i salatu
  • Mezes – da, čak je i meze nešto što smo preuzeli od Turaka
  • Sarma – smotuljak lista kupusa ili vinove loze; sadrži pirinač, limunov sok, ribizle, pinjole…

 

Piće

Iako nije prepoznatljiva na svetskom tržištu, Turska ima odlična vina. Među pićima dominiraju slatki napici.

  • Bezalkoholno piće: ajran (slanija i tečnija vrsta jogurta), boza (sok koji se dobija od vodenog rastvora kukuruznog brašna, šećera i kvasca), čaj (turski dolazi iz regiona na obali Crnog mora), salep (mleveni salep sa cimetom i mlekom), šerbet (topli napitak od pečenog šećera u koji se stavljaju razni začini)
  • Alkohol: raki (dođe kao naša rakija) 
  • Pivo: Efes pilsen, Bomonti, Marmara gold
  • Vino: Iris rose (Buyulubag), Versus (Barya), Plato kalecik karasi (Sevilen), Nero D’avola (Urla)

 

Slatkiši

Ako niste pali u nesvest od slatkog to znači da niste probali ni desetinu njihovih specijaliteta. Turci i Grci se redovno spore oko toga koji slatkiš pripada kojoj naciji.

  • Baklava – slatki kolač od lisnatog testa, oraha i meda/šećera
  • Lokum – iliti ratluk
  • Alva – slatkiš od pšeničnog brašna, masti i meda; vrlo dekorativan i popularan među turistima
  • Kajmakli – suve kajsije u sirupu od šećera koje se služe sa kajmakom i pistaćima
  • Lokma – klasičan street food koji predstavlja minijaturne krofnice natopljene medom, šećernim sirupom i cimetom

 

 

Zašto ljudi posećuju Tursku

Ljudi u Tursku putuju uglavnom zbog bogatog kulturnog nasleđa. Najposećenije destinacije su Istanbul, Ankara, Kapadokija, Izmir, Konja, Antalija, i Bodrum, a najpopularnije lokacije/događaji su:

  • Istorijski centar Istanbula koji, između ostalog, podrazumeva Grand bazar, Plavu džamiju i Aja Sofiju, kao mesto večitog sudaranja islama i hrišćanstva;
  • Mevlana i derviški ples u Konji;
  • Kirkpinar festival u rvanju kod Edirne koji se održava još od 1346. godine;
  • Troja, jedno od najpoznatijih arehološih nalazišta na svetu;
  • Kamene formacije i letenje balonima iznad Kapadokije;
  • Drevna arheološka nalazišta, poput Pergamona ili Aspendosa;
  • Nacionalni festival kamila u Ajdinu.

 

Unesko lokacije

Na prostoru današnje Turske nalazila se antička Grčka, kao i Otomanska imperija. Otuda veliki broj arheolokih nalazišta, ali i drugih lokacija koje su pod zaštitom Uneska. Neke od najvažnijih su:

  • Pamukale – slapovi mineralne vode koji vekovima talože minerale. U blizini je i nalazište Herapolis. mapa
  • Nermut Dag – planina na čijem vrhu se nalazi kraljesvka grobnica iz 1 veka p.n.e. Ovo mesto poznato je po velikim razbacanim kamenim glavama. mapa
  • Bursa i selo Cumalikizik – 8 lokacija koje svedoče o rađanju Otomanske imperije. mapa
  • Efes – arheološko nalazište u zapadnoj Turskoj. mapa
  • Ani – pri granici sa Jermenijom, čvorište Puta svile iz 10. veka. mapa

 

Za detaljno planiranje puta posetite portale Turkey travel planer, Turkey home, Turkey travel tours, Turkey travel center, Go Turkey tourism

 

Imaš neko iskustvo iz Turske? Podeli ga sa nama u komentaru i pomozi budućim putnicima.