Holandija vs Severno more: Putevima viševekovnog jebavanja sa vodom
Holandija Putopiskaranje

Holandija vs Severno more: Putevima viševekovnog jebavanja sa vodom

Holandija je jedina zemlja na svetu u kojoj nije baš poželjno nekome reći:“Izgledaš k’o da te poplava izbacila“. Ni u šali. Dosta su istraumirani kada je ova tema u pitanju. Imaju čak i gomilu spomenika na temu čovek i voda, čovek gubi bitku sa vodom, gde god gledam vidim vodu i samo vodu…

S druge strane, Holandija je verovatno jedina zemlja koja nema potrebe da se plaši globalnog zagrevanja i rasta nivoa mora. Ako neko zna da kontroliše vodu, to su oni. Imamo osećaj da će jednog dana, ako već nisu počeli, debelo naplatiti svu tu svoju muku koju već 8 vekova muče sa Severnim morem. Ko bi rekao, a tako lepo more.

delta works

Pošto je Holandija zemlja muzeja, kurvi i drogoša, mi smo rešili da prvo krenemo četvrtim putem. Putem stvaranja zemlje, i to u bukvalnom smislu. Više od 50% teritorije je ispod nivoa mora, otud i ime Netherlands. Kako godine prolaze, taj procenat neprestano raste jer Holandija konstantno stvara nove teritorije otimajući ih od Severnog mora. One najplodnije. Od 10 osnovnih poljoprivrednih kultura Holandija je u 4 među prvih pet svetskih proizvođača. Zemlja koja je duplo manja od Srbije. Za sada.

 

Kinderdijk

Ovo istorijski vrlo značajno mesto inače je jako mirno. Nekako spokojno. Kapije ne postoje tako da ga je moguće obići i kada ne radi. Naravno da se ulaz plaća (6e), ali i ne mora. Kinderdajk je skup od 19 vetrenjača razbacanih pored kanala koje su Holanđani iskopali negde sredinom 13. veka. Njih je plodna zemlja naterala da se nastane na teritorijama ispod nivoa mora. Ova se zove Alblaservard.

delta works

Vekovima su se borili protiv poplava, velikih kiša i podzemnih voda. Glavno oružje su u početku bili nasipi, uglavnom slabašni. Poplava po imenu Elizabeta im je 1420. to i dokazala. Probila je sve brane i podavila hiljade stanovnika. Legenda kaže da su nakon ovog potopa ljudi obilazeći područje u čamcima nailazili na kolevke i samo se u jednoj od njih začuo plač bebe. Otuda i buduće ime Kinderdajk iliti Dečji nasip.

Vetrenjače su danas pod zaštitom Uneska i deo su svetske kulturne baštine. U 17. veku su se proslavile postavši glavno sredstvo za ispumpavanje podzemnih i kišnih voda iz područja u kojima su živeli ljudi. Čuvale su tako živote puna 2 veka. Oko 1886. pridružile su im se i prve parne mašine. Vetrenjače su mogle da odahnu, iako su i dalje funkcionalne za slučaj da ikada bude bilo potrebno demonstrirati kako se uz pomoć vetra sa Severnog mora može boriti protiv Severnog mora.

delta

Danas veliki broj brana duž cele Holandije potpuno menja izgled mnogih terena, pa tako i ovog. Sve vrvi od turista i biciklista. U neke vetrenjače uvedena je struja, na zidu vise slike, pa i televizor kako se čuvari i kustosi ne bi dosađivali. Psi vas dočekuju. Mazni. Nijedna vetrenjača se ne vrti. Nema razloga. Borba sa Severnim morem pomerena je kilometrima ka zapadu. Tamo negde iza Roterdama. Ovde je glavna briga postala kako uhvatiti patkice oko kanala.

 

Delta projekat

Delta projekat je skraćenica za priču bez kraja u kojoj od ostrva nastaju brda, od zaliva oranice, a od priobalja impozantne zidine i pokretne brane. Projekat od 6 milijardi evra. Za sada.

Sve je počelo pre 60tak godina pravljenjem prve barijere na reci Hollandse Ijssel blizu Gaude. Zatim su kao pečurke nicali nasipi dugi 700 kilometara. Većina brana je protočna kako ne bi došlo do ugrožavanja morskih i rečnih biotopa utemeljenih na savršenoj kombinaciji slane i slatke vode. Ribarenje, uzgoj haringi i školjki ne sme se dovesti u pitanje.

delta works

Ako danas upitate nekog Holanđanina iz ovih područja o Delti, neće vam reći kako su oni nadjačali Severno more. Pričaće vam o tome kako su naučili da žive sa njim. Da ga oblikuju i dozvole da ono oblikuje njih. Cela teritorija Holandije bukvalno je ispresecana kanalima. Ta voda, koja zalazi i do 200 kilometara u kopno, ponekad je slatka, a ponekad slana. To odlučuje Severno more, a gde će ona otići, za to se već pitaju Holanđani.

Najveća brana Delta projekta nosi ime Istočni štit. Zvuči kao nešto iz Moćnih Rendžera. Pun naziv ima još moćniji prizvuk – Eastern Scheldt Storm Surge Barrier . Ovaj megalomanski projekat od 2 milijarde evra, dužine od preko 3 kilometra otvoren je ’86. To je nešto najkompleksnije što je Holandija ikada napravila. Impozantno je. Naročito ako možeš da ga doživiš spontano i neposredno, upijajući svu tu nesagledivu širinu leškareći među vetrenjačama koje napajaju brane, igrajući se sa desetinama galebova koji love krabe i po koji Smoki.

delta works

I dok ovo čudo od projekta nije još pošteno ni bilo završeno, najavljeno je novo. Ne skuplje, al’ definitivno fascinantnije. Roterdam se, kao lučki grad, nikako nije mogao izolovati branama. Europort je glavna luka ne ove države, već cele EU. Strašna mašinerija gde hiljade kontejnera svakog trenutka lebdi u vazduhu, kranovima se premešta i slaže poput domina. Kako je prilaz gradu nemoguće zatvoriti, a potrebno je zaštititi ga od vode, nastala je građevinska lepeza. Ogromna je, genijalna i originalna. Projekat toliko megalomanski, da ga je u potpunosti moguće sagledati samo iz vazduha.

delta works

Maeslant je omiljena destinacija biciklista iz Roterdama. Zalaufaju se ka njoj, dobace do vidikovca iznad pokretne brane, malo začavrljaju i krenu nazad. Ako malo bolje razmislimo, to je slika i prilika cele Holandije, zemlje u kojoj bez problema možete da krenete od Groningena na samom severu i biciklističkom stazom stignete do Mastrihta na samom jugu. Ako ste voljni toliko da pedalate. Mi smo, naravno, išli kolima. Ko će da nosi sve te banane na bajsu!

delta works

Maeslant je za 30tak godina svog postojanja svega 4 puta bila zatvorena. Od ta 4 puta jednom su je zatvarali kako bi pred kraljicom i građanima Holandije demonstrirali „kako radi“. Treba joj puna 2 sata da se potpuno preklopi. To mora da je bio jedan od najdosadnijih televizijskih prenosa ikada.

Sve do sada navedeno je javno dostupno i besplatno. Postoji još par Unesko lokacija koje ima smisla obići ako vas put ikada navede u Holandiju. Za neke od njih moraćete da izdvojite i po koji evro.

Schokland – nekada ostrvo u zalivu, prvi put naseljeno u kamenom dobu, danas malo brdašce okruženo pšenicom, kravama i krompirom. Krave su nekako čudne, crne sa belim „pojasom“ oko struka. Valjda je to normalno u Holandiji…

Breezanddijk i Houtribdijk – nasipi koji presecaju Marker i Ijssel mora i time smiruju nalete vode ka unutrašnjim teritorijama. Tik uz nasipe mogu se naći kolonije čvoraka, labudova i galebova. Svaki od njih ima, naravno, i biciklističku stazu. Potrudite se da ih ne pomešate sa kolovoznim trakama…omaška od dve sekunde i tri i po metra koštaće vas ravno 106 evra (ukoliko budete te sreće da je, kao mi, napravite tačno ispred saobraćajne kamere).

delta works

Stelling van Amsterdam – S obzirom na to da su Holađani doktorirali upravljanje vodom, oko prestonice su u pojasu širine 135km napravili odbrambeni štit koji se sastoji od 45 kula sa topovima. U slučaju napada, oni bi prosto pustili vodu i poplavili područja oko Amsterdama stvarajući vodeni prsten. Ne preduboko, svega 50cm, čisto da bi otežali kretanje neprijatelja, a onemogućili prilaz brodovima. Sve to im i nije baš mnogo pomoglo u toku Drugog svetskog rata. Nemci su ih napali iz vazduha.

Ir.D.F. Woudagemaal – najveća parna stanica ikada napravljena. I danas je funkcionlana. Ispumpava vodu u Ijssel more. Stanica je ujedno i deo nasipa.

delta works

Apsolutno sve brane i nasipe Holandije, ukoliko ste zaluđeni tehnikom i građevinom, možete naći ovde.

 

Umetnost u zaleđu svih tih borbi

Skulpture su, nama barem, oduvek bile bolje od slika. Slike često ne možeš pošteno ni da fotografišeš, a kamoli dodirneš. O skulpture ponekad možeš i da se kešaš, ako hoćeš, naročito ako si u Holandiji. Lelistad i cela regija Flevolanda prepuna je konceptualnih skulptura, raštrkanih u svim pravcima, koje predstavljaju Land Art Flevoland. Tema? Čovek i more.

Kako bi ljudi bili svesni gde žive i kako bi im se odmalena u glavu urezala ideja kakvu borbu ova nacija vekovima vodi, na mnogim mestima su postavljeni zidovi koji vrlo upečatljivo i realno prikazuju gde je zapravo nivo mora. Zastrašujuće je kada odmah pored tog zida ugledate vrtić koji bi vrlo brzo u potpunosti bio pod vodom, ako bi tamo neka brana malo popustila. Zidovi su delo američkog umetnika Ričarda Sere.

delta works

Kad smo već kod kešanja, najefektnija instalacija je Exposure. Zamišljeni čovek čuči i gleda u Severno more. Entoni Gromli potpisuje najzabavniju skulpturu koju smo imali prilike da vidimo i, naravno, malo se uz nju uzveremo. 

Ako negde večno piči vetar, onda je to na ovom nasipu. Verovatno je zato Exposure i tužan, već 15 godina mu svaki dan sipi kiša s mora…i to pravo u glavu!

delta works

Dok jurite instalacije po Flevolandu i drugim krajevima Holandije par stvari vam prosto ne može promaći. Jedna od njih su robotizovane kosilice. Gotovo iza svakog perfektnog dvorišta stoje jedan ili dva mala robota koji danonoćno špartaju gore – dole. Primetićete verovatno i poveća automatizovana vozila koja samostalno vozikaju tik uz bankinu autoputa i šišaju travu. Neće vam izmaći ni činjenica da pojedine benzinske pumpe rade bez ljudi. Sami točite, sami perete šajbu i sami karticom plaćate to skupo gorivo od 190 dinara po litru.

Mapu svih lokacija Land Art Flevoland-a možete preuzeti ovde.

 

Gde je kraj?

Nema ga. Borba traje večno, iako su Holanđani postali pametniji u svojim poduhvatima. Sam Delta projekat nema zvanični kraj i ne mari za globalno zagrevanje. Pravljen je za vodostaje mnogo više od svih realno predviđenih. Pravljen je i za udare mnogo jače od realno predviđenih. Doduše, nikad se ne zna kada će priroda da popizdi, razgoropadi se i poruši sve kao kulu od karata.

05 Comments

  1. Mihajlo

    Sjajno! Sjajno! Sjajno! Retko vidim blog ili uopšte bilo sta sto “se cita” da me zainteresuje… Ovo je bilo citanje u dahu.

    јул 22, 2017 Одговори
  2. Strahinja

    Dakle, mora se ići kolima. Vaša ili rent-a-car? Može preporuka? Hoteli deluju jebeno skupi. :O Jeste išli u velike gradove ili ste gađali spavanje po selima? Mada mi se čini da je svuda ista priča? Ima li neka caka?

    јул 22, 2017 Одговори
    • mozeci

      Ne znamo šta preferiraš al’ smeštaj tamo jeste skup tako da tu preporuke posebne nema. Ima alternativa. Prva je šator. To je duplo jeftinije od smeštaja, a druga je kombi. U Holandiji je zakonom dozvoljeno da spavaš gde god hoćeš sve dok ne iznosiš stvari iz vozila. Dakle uzmeš sve što ti treba za kampovanje, dušek, lampe… i staviš u rentiran kombi i zapališ po celoj zemlji 🙂 Sretali smo ljude oko vetrenjača, oranica kako to rade. Ne znam da li ti je to ekstremno al’ eto čak i to postoji kao opcija. Za wc i higijenu naravno koristiš pumpe i kamionske stanice a čini nam se da su takav road trip ljudi kombinovali sa danima u normalnom smeštaju.

      Inače RyanAir leti za male pare do Weeze kod Dizeldorfa. To je sama granica sa Holandijom. Odatle Flizzer rent a car i pravac Holandija. To je odlična početna tačka i za Belgiju, severnu Francusku a i zapadnu Nemačku.

      Imaš i britanski sajt Wimdu. Tamo ima dosta smeštaja al’ nisu nešto spec jeftiniji od drugih. Tu je uvek i opcija Couchsurfing-a ako ti to nije strano. Mi lično smo spavali po gradovima i u kolima. Ako iznajmljuješ auto gledaj dizelaša, dizel je mnogo jeftiniji!

      Da možemo sve ponovo verovatno bi opet isto, malo spavanje u gradu malo u kolima samo bi eventualno dodali neko razapinjanje šatora na divljaka.

      јул 22, 2017 Одговори
  3. Strahinja

    Hvala dragi Igore. Opasno ste dobru turu napravili. Pozdrav za tebe i moju koleginicu sa katedre! Samo nastavite da nas inspirišete. 😉

    јул 23, 2017 Одговори

Оставите одговор