Great Smoky Mountains: Američki Indijanci nekad i sad
Sjedinjene Američke Države Tuđi svetovi

Great Smoky Mountains: Američki Indijanci nekad i sad

Kada razmišljam o zemlji u kojoj živim, uvek se nekako iznova posvađam sama sa sobom jer ne mogu da odlučim da li je ovde fenomalno živeti, ili baš nasuprot tome. Ništa čudno, između mnogih suprotnosti granice budu tanke, jing i jang, ljubav i mržnja, laž i istina. Hodajući po toj granici, u narednim redovima ću podeliti utiske iz najznačajnijeg Nacionalnog parka na istočnoj strani SAD, Great Smoky Mountains.

great smoky mountains nacionalni park na apalačkim planinama
tonywayman@flickr.com

Na samo 8 sati vožnje od glavnog grada ka jugu, lociran je planinski venac Great Smoky Mountains koji se prostire na 76.000 hektara i čini južni deo Apalačkih planina. Ovaj zaštićeni park leži na granici država Tenesi i Severne Karoline i kroz njega prolazi čuvena Apalačka staza.

Planinski masiv godišnje poseti od 9 do 11 miliona putnika, što ga čini najposećenijim u Americi, ispred Velikog kanjona, Ziona i Josemita.

apalačka staza u nacionalnom parku great smoky
randylee@flickr.com

Starosedeoci ovog područja, Indijanci, planine su nazvali po magli koja tokom cele godine sedi na njenim vrhovima, pa otud potiče i naziv čitavog Nacionalnog parka. Najpopularnije mesto da započnete svoj boravak je Gatlinburg koji se nalazi u podnožju planine, pa smo i mi svoj obilazak počeli odatle.

Ovo selo pruža najviše opcija kada je smeštaj u pitanju, ali, rekla bih, i najviše restorana američke hrane po kvadratnom metru. Sama pomisao na to da ovuda prođe desetak miliona turista godišnje meni je bila nezamisliva. Kada uđete u Gatlinburg shvatićete da ovde zapravo nema stranaca i da se retko sretne neko ko nije baš pravi Amerikanac.

getlinburg u nacionalnom parku, amerikanac glumi indijanca
christygallois@flickr.com

Mesto ima tendenciju da bude oaza za one koje priroda zapravo i ne zanima, utočište za ljubitelje kauča i televizora. Mi, kojima je bio potreban povoljan smeštaj u blizini parka, samo smo prolazili kolima kroz glavnu ulicu i posmatrali prave Redneke kako izviruju iz restorana brze hrane.

Park prirode jedan je od najlepših i najvećih koje sam ikada videla. Može vam se desiti da doživite sva četiri godišnja doba dok ste tamo, dok danima šetate po planini i jurite vodopade, potoke, konje, jelene i druge divlje životinje koje će vam praviti društvo u ovoj oazi prirode.

 

“Brate, nemoj da si Indijanac!”

Međutim, šta se nalazi s druge strane novčića? Apalačke planine su bile izuzetno važne za naseljavanje Severne Amerike. To je bila granica (izmedju dobra i zla?), pa su prvi doseljenici sve što se nalazilo zapadno od ovog venca nazivali Divljim zapadom.

divlji jeleni u podnožju apalačkih planina kod čeroki rezervata

Živeći od davnina u skladu sa prirodom, indijanska plemena su uživala u ovim planinama, u magiji i mistici magle i dima. Iako teritorija Nacionalnog parka nije bila pošteđena od navale “belog čoveka”, kralj Džordž III je 1763. izdao proklamaciju kojom je zabranio naseljavanje Britanaca u ovoj regiji. Međutim, i pored te proklamacije, borbe za ovu teritoriju su sa Indijancima krajem 18og veka trajale čitavih 20ak godina.

U periodu posle tih ratova, Džordž Vašington je podržao razvoj i obrazovanje ovih plemena, ali i njihov prelazak iz paganstva u hrišćanstvo. U građanskom ratu borili su se na strani pro-Amerikanaca, međutim, i to im se vremenom obilo o glavu. Novosastavljena federalna vlada, pokušavajući da ugodi državi Džordžiji i da od njenih teritorija osnuje Alabamu i Misisipi, 1815. “dobrovoljno” raseljava Indijance sa teritorije današnjeg parka u rezervat u Arkazasu. Jedan deo plemena odlazi u Meksiko (današnji Teksas). Ipak, ta radost nije dugo trajala jer je 1825. Teksas postao deo SAD-a.

 

Zlatna groznica

Problem, ili javna tajna o kojoj se baš mnogo i ne priča (nešto kao II Svetski rat kod Nemaca), zapravo nastaje kada su u Džordžiji u neposrednoj blizini ovih planina na indijanskoj teritoriji 1829. pronašli zlato. To je dovelo do pojave prve zlatne groznice u Americi. Ubrzo posle pronalaska kreće nasilno proterivanje stanovništva u rezervate ka zapadu.

čeroki indijanci u rezervatu nacionalnog parka great smoky
frankphotos@flickr.com

U tom progonu je na čuvenoj Stazi suza umrlo preko 4000 ljudi, Indijanaca. Taj gorak ukus se i danas oseća u Nacionalnom parku, u vazduhu, rekama i u magli. Kao da neko i nešto fali, kao da postoje zanimljive priče o planini koje nema više ko da ispriča.

Danas u SAD postoji puno indijanskih rezervata i većina se nalazi daleko od velikih gradova. U blizini ove planine nalazi se rezervat indijanskog plemena Čeroki, samo mali trag onoga što se pre samo tri veka tu nalazilo. Jedna od atrakcija koju preporučuju u ovom Nacionalnom parku jeste upravo obilazak tog indijanskog rezervata.

Kako se beše zove ono kada izmestiš nekoga iz prirodnog staništa, staviš ogradu okolo i naplaćuješ karte narodu da dođe i da ih vidi? A da…nema veze, da nastavimo dalje. Od 1988. ovaj, kao i ostali indijanski rezervati, dobili su nezavisnost od država u kojima se nalaze kada je u pitanju Zakon o kockanju. Dok smo se vozili ka rezervatu prošli smo pored par hotela izgrađenih u stilu Las Vegasa. Usamljeni, sede u prelepoj netaknutoj prirodi i sijaju punim sjajem. Prizivaju tih desetak miliona posetilaca Nacionalnog parka da uživaju u svom odmoru na malo drugačiji način. Kockarnice su krcate, u sezoni je teško naći mesto za parkiranje, ali zato nije teško pronaći sve ono što danas čini američku pop kulturu, kažu nam lokalci.

centar getlinburga
markus@flickr.com

Pored prelepe prirode, vodopada i planina ovaj Nacionali park nudi i malo drugačiji pogled na zemlju u kojoj živim. Proterani Indijanci danas žive na pohlepi lokalnih turista tik uz granice prirodnog diva sa kojim su doskoro živeli u skladu. Planinsku maglu u kojoj su se skrivali njihovi preci posmatraju iz daljine, preko ograde svog rezervata. To je ta druga strana novčića koji je nažalost morao biti zlatan.

Ovde se vraćamo na početak, na priču o tome kako su granice između mnogih suprotnosti zapravo jako tanke. Amerika je ispunjena ovim suprotnostima, a putovanja, koja nisu ograničena samo na velike gradove kao sto su Njujork i San Francisko, pomažu da se upoznaju sve strane priče, kao i mutne granice koje ih dele.